Dok smo bili zajedno uradio sam grafit devojci preko puta njenog prozora, da svaki dan kad pogleda

vidi da je volim, ali kad smo raskinuli napio sam se i ujutru u 7 sati sam krečio zgradu, čak mi je jedna bakica dala 500 dinara uz komentar da huligani sa grafitima upropašćavaju današnju omladinu.

Juče me zove drugarica sva u euforiji kaže dečko je zaprosio. Pitam da vidim prsten kaže prstena nema, pitam gde ju je izveo, kaže šetali se na ulici. Ja reko baš slatko, dečko se tek tako spontano spustio na kolena, kaže nije na kolenima i nije to bilo tako nego je kroz razgovor izjavio da želi čitav

život da provede sa njom. I sad ne znam da li da joj kažem da su meni to već tako rekli njih četvorica i da gotovo svaki to govori ali ne misli ozbiljno ili da samo stavim u frižider tekilu da imam hladnu za dan kada to bude sama shvatila?

Mama mi je završila fakultet, ima dobar posao, platu od 600€. Međutim više od pola toga novca da sestri koja studira za stan, odeću, hranu, a za ostatak kupi namirnice i ponešto za mene i moga brata. Tata takođe radi, ali pola plate otplaćuje svoj kredit, a drugom polovinom plate otplaćuje kredit brata od strica ( kome je bio žirant, a taj brat nema novca ). Moja sestra ne shvata situaciju u kojoj se našla naša porodica pa traži sve vise novca, troši na izlaske, daje ogroman novac za markiranu odeću. Duša

me boli kada se probudim u 2 sata uveče i čujem kako mama krca orahe da bi ih prodala sutradan i poslala sestri pare. I ne samo to već je počela da noćima ostaje do 5h ujutro i pravi torte i kolače za slavlja kako bi opet zaradila i poslala. Juče se onesvestila od premora na poslu. Sestra dolazi za manje od sat vremena vozom kući, jedva čekam da dođe da vidi koliko je mama žrtvovala za nju i lupim joj takav šamar da se osvesti i prestane da rasipa novac koji je mama znojem zaradila

Dugi niz godina sam sve trpio i gutao u sebi, svakakve uvrede i omalovažavanja, a samopouzdanje mi je bilo ravno nuli. Iskorištavali su me maksimalno, mnogo puta sam se i osramotio zbog nekolicine osoba. Visok sam 193 cm, a osjećao sam se kao mrav. No, došao je i taj dan kad nisam

mogao podnijet taj pritisak, dan kad sam rekao da je dosta svega i dan kad sam se odlučio promjenit. Mnogi se pitaju šta se dogodilo sa mnom, eh, ovo je novi ja. Nedam na, borim se za i vjerujem u sebe. Iako imam 21 godinu, život me puno toga naučio, najviše to da ne valja bit dobar.

Dečko me slagao da radi za vikend, a zapravo otišao s drugovima vani. Prijateljica mi je javila gdje ga 

je vidjela i otišla sam ispred bara i izduvala mu gume, a pod brisačem sam ostavila ekser i ceduljicu da mi je bilo žao probušit gume jer znam da su skupe i da svejedno nisam toliko đubre kao on.

Lep sam momak, imam posao, dobar auto, svoj stan u samom centru, što bi se reklo ništa mi ne fali. Godinama me napadaju samo sponzoriše i tako neke nikakve devojke. Preko puta moje zgrade živi jedna devojka koja sirota uči već mesecima. Studira. Gledam je stalno sa moje terase. Spremam se ja da joj pošaljem cveće ili da je zovem na piće… Tako jedno veče sedim na terasi i njoj dolazio dečko.

Moram priznati lep ali u autu od 30 godina, skromno obučen, ranac na leđima… Ona istrčava napolje grli ga kao što mene ni jedna nije niti će ikad. Smorio sam se, ali sam bar video da još postoji ljubav bez interesa.

Danas mi je najbolji prijatelj rekao da je zaljubljen u mene.. to mi je onako prečudno, mislim, kako se može zaljubiti u mene kad zna sve moje mane i nedostatke, i zna da nisam savršena, i zna da sam

smotana i zbunjena, jednostavno zna sve sve o meni.. nije mi jasno kako se uspio zaljubit.. možda je on pravi baš zbog toga?

Pre neki dan kada sam išla kući, naišla sam na baku koja se muči sa stvarno velikim torbama. Prvo sam htela da prođem, ali mi je bilo žao, jer sam videla da niko drugi od prolaznika neće da joj

pomogne. Ja sam je pitala da li joj treba pomoć, a ona me nije čak ni pogledala. Razmišljala sam da li da nastavim da idem, ali sam ipak prišla bliže i zatim je opet pitala da li joj je potrebna pomoć i pružila sam joj ruku, a ona me je pogledala, nasmešila se i dala mi jednu torbu. Bila je gluvo-nema.

Svakoga dana zamišljam sebe i svoju devojku kako kroz 4,5 godina živimo u svom stanu, budimo se zajedno za posao, kafica, dorucak, zajedno u automobilu ona mi drži ruku preko ruke na menjaču,

popodne dođem po nju sa posla odemo do mališana u obdanište, dođemo kući, sedimo zagrljeni na krevetu i gledamo mališane kako se igraju na podu.. Ove stvari nemaju cenu.. I bice tako! :)

Pevala sam 18-i rođendan devojčici sa posebnim potrebama, od roditelja otac nije bio prisutan (iz ne znam kog razloga, nisam želela ispitivati) već samo majka. Prišla mi je i tražila pesmu “JA NEMAM DRUGI DOM”. Iako je nisam do sad pevala, rekla sam da znam. Kad sam krenula pevati njih dve i svi oko mene su plesali i pevali u glas. Prvi put da su me na svirci ponele emocije i krenule suze…

Neopisiv događaj. Na kraju pesme žena je prišla, zagrlila me i poljubila kao da sam joj druga ćerka i ja sam se u tom trenutku još više slomila jer sam se setila da moja majka nije u svim mojim bitnim trenucima bila uz mene, ni na 18-om rođendanu, ni u mojim prvim muzičkim koracima, ni u usponima, ni u padovima… Svašta vidim kroz ovaj posao, ima i loših strana ali ovakve lepe kao ovaj rođendan ću pamtiti do kraja života!

Ženio sam se dva puta. Iz prvog braka nisam imao dece, iako smo tadašnja žena i ja to silno želeli i pokušavali bezbroj puta, al nije nam se dalo. Kad sam se razveo po gradu je kružila priča da sam

“jalov” da ne mogu da imam dece. Danas sam ponosan otac jedne predivne devojčice koja ima dva meseca, i od glave do pete je ista ja! Toliko o tome koliko nečija zloba može da ide daleko. :-)

Ovako…ja živim u jednom gradu….cura u drugom u kojem studira a rodom je iz nekog trećeg grada.Rijetko ide svojima,ali mrzim kad im ode…tim danima ne mogu da se smirim,jer izlazi,ide na

pića sa prijateljicama,a mene nekakav strah obuzme da će mi je netko oduzeti.Mnogo sam mirniji kad je u tom gradu u kojem studira jer tamo ne miče iz stana i uči :/

Kad sam krenula u osnovnu školu, stalno sam nosila moju ljubičastu kožnu kapicu sa sobom. Ta kapica je bila poklon od moje tetke iz Amerike i zbog toga mi je bila jako draga. Jednom prilikom

sam je zaboravila u školi ispod klupe. Očajnicki sam je tražila svuda nakon što sam shvatila da sam je izgubila. Godinu dana kasnije, krenula ja u školu i vidim moju kapicu na mojoj učiteljici. Nikad nisam imala hrabrosti da joj tražim nazad. Tu kapicu Radi nikad neću oprostiti!

Imam 20 godina. Debel sam i ruzan. Bio sam streber citav zivot i po tome me svi znaju. Ne znam komunicirat s ljudima i uvijek se provalim. Nisam nikad bio na kavi s curom a kamo li nesto vise. Kojoj god se javim na fb samo me blokira. Nisam primljen na fakultet iako mi je to bila najveca zelja

u zivotu. Zivim u siromasnoj obitelji u kojoj samo otac radi i jedva spajamo kraj s krajem. Nisam nikad nista dobro napravio u zivotu. Nemam prijatelja jer je drugih momaka stid da ih netko vidi sa mnom.. Nemam posla. Iako sam bio odlican ucenik opet bi po cijeli dan kopao kanal samo da dobijem 300 maraka da mogu pomoci svojim roditeljima. Za ovaj zivot dvije pare ne dam

Sjedi danas u parku cura i priča kako ima sve osim ljubavi, a dobro izgleda. Kuka ona sat vremena 

kako svi nekog imaju, a ona nikoga. Na kraju me pitala jel znam nekog tko bi bio za nju. Bilo mi je žao što ne poznajem Vinstona, ovoj bih ga toplo preporučila.

Svidja mi se jedan dečko iz škole.Jedini problem je što je on 8 godina stariji od mene.I on je

zaljubljen u mene,ali moji roditelji kažu da ne amen biti sa starijim od mene.Max.dve godine može biti stariji od mene.Šta da radim?

Neznam šta da radim više, kome da se obratim..Imam 21god. i problem je sto ja neznam sto zelim u zivotu…Naime jedan dan zelim curu s kojom bih htio uzivati, drugi dan opet ne zelim nikog zelim se

samo zabavljati…nezz vise ni ko sam ni sta zapravo želim ni nista……

Danas smo muž i ja slavili 20 godina braka. Bilo je to veliko slavlje koje je još povećala vijest da ćemo postati roditelji 6. put. Danas su nas ljudi ispitivali koja je tajna našeg braka. Udala sam se s 18 godina, znali smo se 3 dana, on je stariji 8 godina, i moji i njegovi su osudili na propast naš brak na

samom početku i toliko smo različiti da ljudi ne mogu vjerovati da smo toliko zajedno. Ja iskreno ne znam koja je tajna. Osjećam se svako jutro kad ga vidim kao onog dana kad sam ga prvi put vidjela. Svaki put kad me poljubi i zagrli cijeli zoološki protutnja kroz stomak kao da mi je opet 18. Ne znam koji je recept za sretan brak, ali vam kažem da je dosta jedna riječ, jedan pogled i znat ćete tko je ljubav vašega života. Kad je nađete, ne puštajte!

Cijelu njenu trudnoću sam izabiro noćne provode, lumpovanja. Osjećo potrebu za pažnjom od drugih

cura. Sada je u bolnici, treba rodit za dan, dva. Shvatio sam koliko sam bio glup i zakleo sam se da ću od sada nju i naše maleno činiti najsretnijim osobama na svijetu!

Zaljubila se u Francuza, naučila francuski, on me ispalio. Vratila se u Njemačku i zaposlila se u

Francuskoj firmi zahvaljujući znanju francuskog jezika. Sad mi je posao da putujem svijetom, podučavam i regrutujem novu radnu snagu za našu firmu.

Imam prijatelja koji je 3 godine u vezi sa djevojkom, ona studira u drugom gradu. Dosta vremena sam provodila s njim, imali smo raznih tema za razgovor. I taman pomislim da je dugačiji (blago

njegovoj djevojci), kad jedne večeri sjedimo mi sami i on me krene poljubiti, ja ga pitam šta mu je, a on meni kao pa ne bi ti džaba provodila ovoliko vremena sa mnom da ne želiš nešto… Samo sam ustala i pitala ga je li ga stid. Žalosno…

Kada mi je majka umrla imala sam 6 godina, a sestra 8. Pošto smo živele samo sa tatom, a on je radio kao konobar do ranih jutarnjih sati, unajmio je jednu ženu da nas čuva. Ona je svaku noć provodila sa

nama, i tako 2 godine. Ubrzo se udala i odselila iz našeg grada. Juče, nakon 15 godina slučajno se sretnemo u mojoj ulici. Ponele su me emocije i zaplakala sam, neopisiv je osećaj videti nekoga posle toliko godina.

Uhvati me neka tuga tako s vremena na vreme kad pogledam svoje društvo oko sebe i kad shvatim da su oni svi već uveliko proživeli svoje živote. Svi su imali neka društva, veze, išli na svakojaka

putovanja, žurke, ne znam ni ja šta sve ne. I onda pogledam sebe i shvatim da od svega toga ja nemam ništa. Gomila pročitanih knjiga i bezbroj sati provedenih u sobi sam sa sobom je sve čega ću se sećati iz svog adolescentskog perioda života. Tužno. U oktobru krećem na faks, drugi grad, drugi život i nadam se da ću bar tamo pronaći kakvo-takvo društvo.

Ima 3 godine da sam otisao od kuce i zapalio za kanadu, sve mi ide dobro, dobro se zivi, placa extra, svoj stan kola, vikend izleti svako malo ali nikako naci onu pravu. 4 god je proslo od zadnje veze i

sad nesto pokusavam sa jednom kanadjankom, posto nisam dugo bio u vezi ja sam se zaljubio ko konj, sve bi uradio za nju, znate ono kad se cijeli das nekome bez ikakve zadrske, ali bojim se da ce da me iskulira mrtvo ladno ko i vecina tih kanadjanki, hladne i bezosjecajne ko spricer …

Imam verenika, gotovo dvije godine, brat mu se danas zeni, a ja nisam pozvana. Dobra sam s njegovom porodicom, cesto se vidimo, uzasno me zaboljelo to sto sam izostavljena, lezim u krevetu i

oci mi suze. Sto me ceka s njime, ako ga je sramota pokazati me pred rodacima.Tko zna, mozda me ne uvrstava na popis ni za svoju svadbu.

Jedno veče, sedim kod kuće, kad stiže mi poruka od neke devojke, ne poznajem je niti sam je ikada video. Samo mi je rekla da prati moj profil na društvenoj mreži, oko dva meseca i da je odlučila da

mi kaže da joj se sviđam, kao grom iz vedra neba. U početku sam mislio da je čudak neki, nismo se videli još zbog obaveza, dopisivali smo se i moje mišljenje o njoj se promenilo. Uglavnom, sviđa mi se ona, treba večeras da se vidimo, nadam se da će dobro proći sve.

Imam 39 godina. Udata sam imam troje djece vitka sam jos uvjek volim da nosim kratke suknje

miniće ali neke žene (babe) kažu da se nosim prekratko za svoje godine. Ali ja volim nositi kratko i dobro se nosim sa svojim godinama. A baš me briga za ljubomorne žene.

Kada sam pre dve godine zbog krize pukao sa novcem i privatnim poslom, prodao skup auto i motor, od silnih ljudi oko mene, ostali su, pored porodice, samo devojka i njen rođeni brat, inače moj najbolji ortak! To je trajalo skoro godinu dana, do dana kada me je pozvao njihov otac i rekao da ima da mi da 

veću sumu novca od nasledstva, da uložim u nov posao! Danas, posle malo više od godinu dana rada nove firme, naše dve porodice žive bolje nego ikada do sada! A to, da mi je moj budući tast dao novac za novi početak, ni dan danas ne zna niko osim nas dvojice! Čak ni njegova ćerka, moja sada već verenica i buduća majka moje dece…

Preksinoć celu noć su komšije radili drnde-mrnde. Nisam mogao da spavam, čoveče, rekoh ja sebi ih, ako je ovaj ovoliko izdržao, svaka mu čast . Ujutru odem ja do prodavnice i komšinica puši na terasi cigaru i pita me oo komšija, gde ti ovako rano? . Ma nisam spavao celi noć pa rekoh po doručak. Neke mačke celu noć ludovale u ljubavnom odnosu , kažem joj ja, a ona će meni Znam taj osećaj .

Ne brini ne sumnjam , odgovorim joj ja i 4 sekunde tišine i kaže ona ja nisam te mačke uopšte čula , iznervirala me i kažem ja njoj verovatno si slatko spavala i kaže ona pa da ti kažem, jeste bilo slatko sinoć . Ostadoh bez teksta. To što je rekla može svašta da znači. Mada ja mislim da ona zna na koje sam ja mačke mislio… Nevaspitana izdržljiva lujka.

Najveci blam ikada dozivljen: Bio sam 4. razred gimnazije, na satu matematike. Prije skole sam pojeo 3 tanjura graha. I kao sto vec mozete zakljuciti, priprdilo mi se. Plan je bio ovakav: Baciti cu

biljeznicu na pod , i u tom trenutku prdnuti, da pad biljeznice prekrije zvuk. I tako, bacim ja biljeznicu na pod, sto je prouzrocilo da se svi okrenu prema meni. A sekundu nakon toga sam prdnuo…. Vrlo glasno….

Živi sam dokaz da ljudima nikad ne možeš ugoditi. U mom okruženju smatraju me izuzetno lepom devojkom, međutim imala sam krive zube. Ništa posebno, al opet vidljivo. Svi su mi govorili kako imam prelep ozmeh, ali da bi to mnogo lepše izgledalo da imam lepše zube. Ljubomorne devojke su uvek baš to pronalazile kao razlog zbog čega ne izgledam lepo, kao i momci koji su odbijeni sa moje

strane. Nisam obraćala previše pažnju na takve stvari, ali sam ipak izgubila samopouzdanje. Roditelji su mi priuštili fiksnu protezu koju nosim već pola godine i sada su mi se zubi potpuno ispravili. U poslednjih mesec dana mi svi govore kako ne znaju zašto nosim protezu, kako se ni ne sećaju da sam imala krive zube i da mi je osmeh pre bio iskreniji…a ja obožavam svoju protezu i svoj osmeh sa njom, ali takođe jedva čekam da je skinem i da nikad ne prestajem da se smejem (njima u facu)!

Ima jedna djevojka, sad vec zena i majka. Nekad davno, kao tinejderi smo znali zabrijati, varala je ona svoje decke s menom, i ja svoje cure sa njom. Bila je moja prva nevjera. I tako smo nastavili do kad se nije udala. Znam joj muza, o.k. covjek. Jednom prilikom me zvao muz da mu dodjem racunalo popraviti, kao, nesto ne radi. I dodjem ja, poslozim sve to sto treba. Kad ulazi ona u sobu, sjeda k

nama i zapricamo se. Primjetim ja da ispod veste nema grudnjaka. Nisam mogao da ne buljim, cesto sam te sise imao u rukama, znao sam kako su dobre, velike i bujne, a i ona je lijepa zena. I tako, odoh ja kuci, uvjeren da me nitko nije primjetio da buljim. Za par sati stigne poruka, kao -sto si buljio tako?- poruka od nje… Posto smo imali povijest iza nas, priznao sam joj. Al mi bio bed, pa sam pitao gdje je muz, da ne sazna. kaze ona -kupam se, ne brini-. -zvuci dobro- kazem ja, zaboravivsi da je vec zena, da nije vec godinama moja ljubavnica. I sljedecih par poruka stignu slike tih predivnih bujnih sisa, iz kupaonice… Nista nismo imali nakon toga, samo kad se sretnemo, lijepo se nasmjehne…

Ja ne želim da imam djecu. Imam 30 godina i muškarca s kojim se jako volim i koji isto nije nešto pretjerano zagrijan za ideju da imamo djecu. Ne znam, lijepo nam je ovako, ali nije to samo da nam je lijepo, nismo mi sebični, bar ja nisam, nije to razlog što ne želim djecu. Volim ja djecu i mislim da

su predivna ali ja nikada nisam imala želju da imam jedno. Ljudi nas ne razumiju, misle da nismo normalni, konstantno nas osuđuju, ali judi ne shvataju da mi nemamo osjećaj da bilo šta propuštamo, jer mi to NE ŽELIMO. Roditeljstvo nije za svakoga, djeca treba da se rađaju zato što su željena, a ne zato što se misli da svi u jednom momentu moraju postati roditelji.

Da i ja olaksam dusu… Upoznala sam ga prije godinu dana i zaljubila se u njega na prvi pogled. Dopisujemo se, muvamo, itd. Ovo je prvi put da nekoga ovoliko zavolim. Cini mi se da se i ja njemu

svidjam, ali vidi se da je stidljiv. Da li da mu priznam da ga volim? Ja imam 21 godinu, a on 22.

Ne znam sta se sa mnom desava .. prije godinu i nesto decko me molio da izidjemo, sve mi priznao sta misli o meni. naravno, ja glupaca sam se najgore prema njemu ponijela nisam pristala ni na jedno

od ponudjenog u ta 3 mjeseca . Tek nakon toga shvatila sam da mi on jesto znaci , sada sam doslovno zaljubljena u njega. Ali on ima novu djevojku i sretan je , ne zelim mu kvariti srecu …

Jedno veče na rođendanskoj zabavi mog prijatelja upoznam zanosnu plavušu…Gledamo se par minuta i ja odlučim da joj priđem.Muvam je celu zabavu i taman kada htedoh da je pitam da odemo

kod mene u stan, dolazi moj prijatelj sa rečima:VIDIM DA SI UPOZNAO MOJU DEVOJKU… Koji blam!!!

Imao sam jednu curuu za koju mi je trebalo dosta vremena da je zavolim , bili smo jedan mjesec u vezi i prekinuli smoo (ne mogu reci razlog ) i cekao sam je 20-tak danaa i upoznao jednu curu koja

ide u mojuu skolu i tu curuu sam , vjerovali ili ne zavolio za samo 3 dana (dva dana dopisivanja i treci dan kad smo se vidjeli ) bilo mi je predobro sa njom i sad i ta bivsa i ona hoce sa mnom a ja ne znam sta da radim … Ne zelim da povrijedim ni jednu

Jednom kad sam bila klinka poželjela sam obući grudnjak, jer su mi već lagano počele rasti grudi. I tako ja kopajući po maminom ormaru pronađem jedan lijepi, crni čipkasti i obučem za školu. Malo

mi je bilo čudno što se naramenice neobično zakopčavaju, ali uspjela sam ih nekako staviti. Kako sam si bila važna i ponosna! Poslje sam ga lijepo vratila na mjesto i nikome ni riječi o tome. Ajme sramote kad sam jednoga dana otkrila da mama nema čipkasti grudnjak, već da su to bili njeni halteri!

Zelim da se sexam sa svojim deckom . On je iz inostranstvaa, zeli da me i zarucii i staalno mi prica

kako bii volio da me ozeeni. STRAH ME JE DA ME KASNIJE NE OSTAAVI ,aaa stvaarno bi voljelaa da mi bude prvibi posljednnji.

Ne znam da li me više nerviraju oni roditelji što kažu: “Ja nisam imao ali će moja deca imati sve što

požele” ili oni što kažu “Ja nisam imao pa mi ništa ne fali, ne treba ni tebi”. Nadam se da ću uspeti da nađem neku sredinu.

U totalnom sam rasulu. Supruga i ja radimo u istoj firmi. Koleginica s kojom sam u kancelariji zadnjih osam godina počela je neviđeno da mi se dopada, do te mere da mislim da sam zaljubljen u

nju. Mlađa je od mene 10 godina, i ima iza sebe okončanu dugu vezu. Ja ćerku i stabilan brak. Mene posmatra kao dragog kolegu čak u nekim situacijama i kao osobu od poverenja. Ne želim nikoga da povredim ali borim se u sebi da niko ne primeti da sam u rasulu. Imam 37 godina.

Ja ne znam šta je ljubav, nikad je nisam osetila, ali ja sam mlada, ima vremena za to. Nego mi je žao, što to ne vidim kod svojih roditelja. U dobrom su braku, poštuju se, ali to nije to. Kad sam otišla kod drugarice, koja živi dosta lošije od nas, njen tata je popravljao kola, a mama je sela na stoličicu do 

njega, pa ga posmatrala. Pa su onda seli zajedno, nekako skupljeni, on je zagrlio, ma kao deca, pa se smeškaju, zadovoljni. Što to nema kod mojih, da vidim da su srećni. Ako ništa drugo, ja ću tražiti u životu takvu ljubav.

Sreo sam prvu ljubav posle 10 godina. Udarila me autom dok sam prelazio pešački. Polomio sam

ruku i nogu, ali ne žalim, ponovo smo se ispričali kao nekada, prisetili se starih uspomena.

Na početku veze zamolio sam djevojku da me ne vara ako nađe drugog koji joj je bolji ili privlačniji od mene, nego da me ostavi i bude sa njim. Sada, nakon dvije godine veze to je i učinila. Samo mi je

saopštila da me je poslušala i da ne treba da se ljutim, naravno zahvalio sam joj se što me bar nije prevarila i poželio sreću. Ali ja u sebi umirem, imam osjećaj da bih joj i prevaru oprostio i sve… Ne mogu dalje bez nje.

Bliži mi se godišnji odmor, uštedeo sam dovoljno da mogu da odem gde god poželim, ali nažalost

nemam s kim da idem. Razmišljam da u sledećem izlazku pitam svaku devojku koju startujem u gradu da li hoće da je vodim na more gde god poželi, baš me zanima da li će ijedna da pristane.

U mome Osijeku postoji kapelica nesretnih ljubavi. Prica ide kako se jedan mladic prije puno puno godina zaljubio u jednu djevojku koja je bila iznad njegovog ranga, no i ona se zaljubila u njega i imali su tajnu vezu. Jedne noci kad se vracao od nje, dogodilo se ubojstvo i on je bio optuzen iako nije nista skrivio. Kako bi sacuvao cast svoje voljene, nije htio priznati gdje je bio. Sljedeceg dana bio je smaknut. 

Godinama poslije, saznalo se kako on ipak nije bio kriv i gradjani su njemu i njegovoj ljubavi te odanosti podigli kapelicu. Htjela sam reci kako ovdje cesto vidim price koje me podsjecaju na to. Mozda svatko od nas ima neku tajnu ljubav sa kojom ne smije biti pa ova stranica postaje njegova kapelica. Jedino ovdje se cuje njegov glas.

Kao slijepa osoba sam navikla da se prema meni ophode sa dozom sažaljenja i popuštanja. Prošlo ljeto upoznam lika u Brčkom. Hodam sa prijateljicama i kroz njihove glasove odjednom se čuje E, baš ti je simpa friz . Prijateljica me udari i ja skontah pa se zahvalim. Kaže mi da taj isti ima baš brutalnu frizuru: ‘ovakvu nikad nisi vidjela.':) Posle opet naletimo na njega i ja inače, koja nisam

smijela navedem prijateljicu da se upoznamo. U to malo vremena je rekao baš one prave stvari i kroz njih i šalu sam se osjećala pošteđeno tih nekih sažaljenja. Iako je bio mlađi, dogovorimo se i izađemo navečer. Pitao me za ples, koji je na kraju bio velika improvizacija, iako ne vidim, znam da mu ne ide, ali je izašlo na dobro.:) Otprati me do prijateljice i u svemu tome krenu kiša. Prvi put u svojih 26 da sam vidjela…nešto. Moja tama je dobila boje, do tada meni nepoznate. Samo sam ga zagrlila. Nešto ću da sačuvam i od vas, ali tebi Dule želim da se zahvalim jer boje postoje. Pisala prijateljica

Bio sam na nekoj svadbi skoro i napio se. I tako, malo po malo neka devojka krene da igra sa mnom,

pa mi se smeška, pa sve kao nešto priđe da me pita i tako ceo dan. Na kraju ja poludim, izvedem je napolje i tamo sam joj jedno pola sata pričao o devojci koju jurim skoro dve godine, čak sam joj i slike pokazivao da mi potvrdi koliko je ova lepa. Evo mesec dana me svi za*ebavaju.

Rođena sam kao vanbračno dete, i naravno podigla me je majka, koja između ostalog ima i problema sa alkoholom. Kad sam se upisivala u vrtić majka je, pod dejstvom alkohola, imala jedan od njenih emotivnih ispada i tako kroz suze ispričala vaspitačici kako je mlada ostala trudna, da je htela da pobaci, ali je odustala jer ju je sestra nagovorila itd. Mesec, dva nakon toga smo učili neku pesmicu u 

vrtiću, i par dečaka i ja pevali smo i skakali, pravili haos, vaspitačica nije mogla da nas smiri, i tako je u besu, na stihove koje sam pevala: u mom životu ja sam srela mnoge dobre žene, al je samo jedna majka htela da rodi baš mene , ona odg.: šta se dereš, tebe tvoja majka nije htela da rodi .. Tada nisam razumela šta je htela da kaže, ali se sećam da sam plakala. Sad kad znam na šta je mislila, najradije bih joj lupila par šamara!

Imam starijeg komšiju koji me uvijek hvali da sam vrijedna i pametna i kako mnogo učim jer vidi da

mi svijetlo gori do kasno u noć. On ne zna da ja uvijek spavam sa upaljenim svjetlom.