Prohodali smo 2005 godine. Tada smo bili maturanti.On je bio jako popularan u školi, cure su ga obožavale. Lijepo građen, lijepe crte lica, melem za oči… A on, pored svih tih cura on izabere mene. Jednostavna cura, prosjek 5.0, vesela, komunikativna, čak pomalo i naivna. I tako, prohodamo mi, ja ga zavoljela kao nikoga do tada. Ja sam odlučila upisati medicinu, a on ekonomiju. Nakon nekog vremena, dok smo šetali rekao mi je da nisam za njega. Njemu treba sloboda, htio se zabavljati. Iskreno, meni je fakultet bio na prvom mjestu jer znam da su se roditelji stvarno namučili kako bi mi

omogućili fakultet. Prekinuli smo, a ja sam ga sutradan vidjela s drugom u gradu. Svako malo je mijenjao djevojke. Otada je prošlo dosta vremena. Jučer sam ga srela u parku. Pitao me je možemo li početi ispočetka, kao promijenio se, sad je zreliji i sl. Samo sam se okrenula i otišla. Sada je vrijeme da se ja zabavljam.

Cijeli svoj život jedva čekam dan kad ću otići na fakultet i zbog toga se preseliti u drugi grad. Taj dan

je za 6 dana, a ja nikad nisam bila tužnija i uplašenija.

Žalim što me prošlo đačko doba, pa više ne mogu da zezam najljepšu curu iz razreda pa da onda ona meni vraća zezu, pa onda da ona mene fol krene tući. Na kraju je ja savladam tako što je zagrlim svu.

A ja na sedmom nebu.

Bila sam na koncertu Tropico benda, stajale smo skoro do bine i neke likuše se gurale ispred i nonstop mlatarale kosom da sam u jednom trenutku popizdela i pljunula joj u kosu, hvala bogu pa

nije primetila.

Odrasla sam u jako siromašnoj porodici. Otac nikada nije imao posao a mama je čistila po kućama. Stan preko puta nas su prof.matematike sa svojom porodicom. Njegova kćer i ja smo se od malena igrale i družile, bila je jako odgojena i nikada mi nije ništa dobacila, čak se sećam dana kada bi svaki dan poslije škole svratila u trgovinu i meni i njoj kupila sladoled. Bila je jako kulturna i dobra devojčica. Kako smo odrastale bile smo nerazdvojne. Družila se ona i sa “uglednijim” ali na mene nikada nije zaboravila. Za večernje izlaske jedna haljina njoj jedna meni, delila je sve. Nije želela da

ispaštam, bilo je i dana kada nisam imala šta da jedem, ali ona je bila tu da mi pomogne. Odselila se na studije u Beč a ja sam ostala u Beogradu. Taj period sam jako teško prebrodila. Vremenom smo izgubile kontakt… Udala sam se rodila 2 dece, zaposlena..živim u dobrim uslovima, pomažem svojim.. U žurbi danas slučajno udarim ženu ramenom okrenem se i pogledam je u oči sjećanja se vraćaju, suze idu, ostajemo nepomične

Udvarao mi se jedan naizgled fin momak. Bio je uporan da popijemo kafu, rekoh ajde. Da bih nakon par minuta dobila poruku “Jel imaš para kod sebe da nam platiš kafu, ostao sam sa 50 dinara u

džepu?” Platila sam. Nisam materijalista, ali da li je preterano što očekujem da bar na tom prvom sastanku muškarac bude stvarno muškarac i ispostuje ženu?

Muz mi radi po celi dan, vikendom takođe pa sam počela da se viđam sa njegovim drugom za kojeg znam da se odavno loži na mene. Ne želim ništa ništa ozbiljno sa njim jer je u braku i ima decu ali je

tako zanimljivo kad ti neko pruža pažnju koju nemaš kući.