Pevala sam 18-i rođendan devojčici sa posebnim potrebama, od roditelja otac nije bio prisutan (iz ne znam kog razloga, nisam želela ispitivati) već samo majka. Prišla mi je i tražila pesmu “JA NEMAM DRUGI DOM”. Iako je nisam do sad pevala, rekla sam da znam. Kad sam krenula pevati njih dve i svi oko mene su plesali i pevali u glas. Prvi put da su me na svirci ponele emocije i krenule suze…
Neopisiv događaj. Na kraju pesme žena je prišla, zagrlila me i poljubila kao da sam joj druga ćerka i ja sam se u tom trenutku još više slomila jer sam se setila da moja majka nije u svim mojim bitnim trenucima bila uz mene, ni na 18-om rođendanu, ni u mojim prvim muzičkim koracima, ni u usponima, ni u padovima… Svašta vidim kroz ovaj posao, ima i loših strana ali ovakve lepe kao ovaj rođendan ću pamtiti do kraja života!
0 komentari