Bila sam zaljubljena u njega dok smo bili klinci, nije me primećivao, uvek su mu bile interesantnije neke druge… Putevi su nam se razdvojili, prvo srednja, pa onda i fax, a ja nisam ostala imuna na njega bilo gde da ga sretnem, uvek bih se trudila da privučem njegovu pažnju, ma gde bili. Naravno, neuspešno. Praktično se sklanjao kada me vidi. Sve mi je to dosta teško padalo i patila sam. Onda sam mu gotovo zaboravila i postojanje, nije bilo smisla više. I sretnemo se, na nekom slavlju posle
100 godina, evo, čovek se lomi oko mene, javlja se svakodnevno, moli da se vidimo. I sada sedim razmišljam šta da radim?! Da budem u fazonu Vratiću ti za svako ignorisanje i odbacivanje ili da idem po kući, skačem, pevam i budem u fazonu Ko čeka, dočeka . Nisam pametna, ne znam šta mu bi odjednom.
0 komentari