Jedne noći pošao sam kod prijatelja kući, a put koji vodi do njega je neosvetljen i pun vučjaka koji se slobodno šetkaju tu i laju, i kad sam prišao do te mračne ulice zatekao sam tu jednog malog psa koji
je pomalo lajao. Stao sam i počeo pričati s njim, govorio sam mu da pođe sa mnom kroz mrak jer me je strah. Pas me je pažljivo gledao i slušao. Kad sam krenuo, krenuo je i on sa mnom, ispratio me je do kuće mog prijatelja i čekao me tu. Kada sam pošao kući opet me je ispratio nazad. Od tog dana
svaki put kada pođem tamo ja mu kupim toplju pljeskavicu i bacim mu u znak zahvalnosti. Pas je zaista prijatelj čoveku. :)
0 komentari