Na početku studiranja stanovao sam u stanu svojih rođaka koji žive u inostranstvu. Stan se nalazio u jednom ogormnom soliteru, a ja dete sa sela nisam baš bio upućen kako funkcioniše kućni red u tim zgradurinama. Jedne noći sam izašao u hol zgrade sa kesom lešnika i cipelom, seo na stepenice i krenuo da lomim lešnike, nisam hteo da pravim buku ljudima koji žive ispod mog stana,pa sam mislio da me u hodniku niko neće čuti. Desetak minuta kasnije otvaraju se vrata susednog stana, izlazi devojka u pidžami i pita: čovece da li si ti normalan, šta to radiš, jel vidiš koliko je sati, ljudi ne
mogu da spavaju od tvog lupanja. Rekoh joj da sam samo hteo da napunim činiju lešnicima i da ih prelijem čokoladom, okrenula se i ušla a potom ponovo izašla noseći klompu i rekla daj da ti pomognem, ali da daš malo i meni. Tako smo se upoznali i zaljubili, trajalo je neko vreme i neslavno se završilo, ali nema veze ja se i dalje s vremena na vreme setim nje i te oktobarske noći 2006, ne onako tužno, nego sa setom.
0 komentari