Ne smem to nikome da priznam, ali neverovatno sam ljubomoran na jako dobrog druga. Ceo život sam bio u boljoj situaciji od njega, materijalnoj, porodičnoj, društvenoj, u srednjoj školi ga ljudi nisu baš voleli, fakultet mu je išao žalosno… I lik odjednom smuva bogatu devojku, nađe dobar posao, počne da živi sređen i samostalan život. Koliko god glumio kako mi je drago zbog toga, jako sam
ljubomoran i što je najgore svestan da je to loše, pokvareno i pogrešno, a opet ne mogu protiv sebe koliko god se trudio.
0 komentari