Neko veče sanjam kako sam na ‘Titaniku’ i kako tone brod, ja u vodi bukvalno umirem od hladnoće. Iako je bio san ja sam osećala takav bol u telu, kakav na javi nisam nikad osetila. Nepodnošljiv bol.
Budim se, osećam bol u telu, drhtim, otkazuju mi mišići, ne mogu da pomeram ekstremitete. Brat zove hitnu pomoć, ja osećam da ne mogu da dišem. Dolazim u bolnicu, uvoze me u sobu i to je poslednje čega se sećam. Sledeća stvar, budim se u bolničkoj sobi gde mi doktor govori kako mi je temperatura tela naglo pala sa 37 na 27 stepeni, da je srce počelo da mi otkazuje, ali da je sreća što je
neko bio tu. Ja inače sama stanujem, brat mi je bio u poseti. Da on nije bio tu to veče, ja danas ne bih bila živa, jer ja nisam bila u mogućnosti da se pomerim, kamoli da zovem hitnu pomoć. Šta ti je život. Doktor govori kako ne mogu da otkriju šta je izazvalo nagli pad temeprature. Ja se nasmijem i kažem potonula sam zajedno sa Titanikom. Nije shvatio šalu.
0 komentari