Oduvek sam dobro dete, poslušno, vredno, ne najbolje, nisu baš sve bile petice i nije da nije bilo grešaka, ali uvek dobro. Često pohvaljena, ponosna zbog toga, ali ništa gore nema, nego kad uveče legneš u krevet i mrziš sebe što si takav kakav jesi. Što sam toliko dosadna osoba, sama sebi. Što bar
malo nisam luda, opuštenija, slobodnog uma. Nemojte to sebi raditi, dopušteno je s vremena na vreme, biti lud, glup, nepažljiva budala i slično. Nekad je super živeti u momentu, samo neki smo tako naučeni, sad i da hoćemo, ne umemo.
0 komentari