Mesečna karta za jednu gradsku liniju košta svega 816 dinara, za za sve linije 1360. Studenti i učenici imaju pravo na popust od 50 posto, a penzioneri se voze besplatno. Autobusi, trolejbusi i tramvaji retko su prepuni. Pravi spas od gužve, semafora i zastoja u saobraćaju je metro, koji je nešto skuplji od nadzemnog prevoza.
– Ja imam auto, ali koristim ga retko. U špicu je najbrže metroom ili biciklom. Prevoz je jeftin i za naše prilike, jer gradske vlasti pomažu transport. Tamo gde nema metroa veće su i gužve u autobusima, a postoje i dve tramvajske linije koje imaju nezavisne trase, kao laki metro. Vozači su se bunili jer je za njih ostalo manje saobraćajnih traka, ali vožnja je zaista – priča biciklista Nikolae Badea.
METRO – DEFINITIVNO NAJBRŽI PREVOZ
Dugačke moderne kompozicije teškog metroa jure ispod gradskih bulevara, a rastojanje između stanica je u proseku kilometar i po. Naši reporteri čitav širi centar grada prošli su za manje od deset minuta, a za relaciju koju je taksi prevalio za skorto petnaest minuta, metroom nam je trebalo tri i po. Cena karte za ulazak u stanicu je već od 54 dinara, a vožnju sa istom kartom možete nastaviti nekom drugom linijom, i tako proći bukvalno čitav grad.
BICIKLISTIČKE STAZE – JEDINO REŠENJE FIZIČKO ODVAJANJE TRAKA
Duž dugačke ulice Viktorije gradske vlasti odlučiče su da vozačima automobila “oduzmu” jednu saobraćajnu traku, i naprave konfornu bicilističku stazu, fizički odvojenu od ostataka kolovoza i trotoara. Ostale biciklističke staze, koje su napravljene na deloviama pešačkih staza ostale su samo u tragovima.
– One su napravljene 2010. godine širom centra grada. Već nakon dva meseca nije bilo dobro, jer su bie obeležene na mestima gde ljudi šetaju. Jedino u Ulici Viktorije postoji staza koju normalno možemo da koristimo – ispričao nam je biciklista Nikolae Badea.
LAKI METRO – OLAKŠAVA PREVOZ
Sistem lakog metroa u Bukureštu primenjen je na liniji 41 koja povezuje gusto naseljene periferne delove grada, baš kao naša pedesetica. Vožnja podseća na onu kroz novobeogradske blokove – automobili ne mogu da priđu tramvajskim šinama. Razlika je u tome što je čitava linija 41 projektovana sa nezavisnom trasom, koja je najvećim delom i ograđena. Ipak, slabe tačke su raskrsnice i semafori. Ova linija je otvorena još 2002. godine kao deo velikog programa rekonstrukcije 110 kilometara tramvajskih linija u saradnji sa Evropskom investicionom bankom. Postoji i linija 32 koja povezuje centar sa južnim delom grada takođe delimično funkcioniše kao laki metro.
PRILAGOĐAVANJE TRAMVAJA OSOBAMA SA INVALIDITETOM
Ulice Bukurešta, baš kao i beogradske, nisu pogodne za korisnike kolica. Ipak, kada je reč o gradskom prevozu, stvari se poboljšavaju. Tramvaji su uglavnom stari i visokopodni, ali u pojedinim trodelnim tramvajima srednji deo je prilagođen i osobama sa inavliditetom. Za razliku od tramvaja, napi reporteri nisu ugledali nijedan autobus koji nije prilagođen osobama sa invaliditetom.
NEMA NELEGALNIH TAKSISTA
Prepoznatljivi, žuti taksiji jedva uspevaju da usluže sve mušterije. Nema bojazni od ilegalnih taksista jer su kazne drakonske, a na svakom vozilu istaknuta je i cena vožnje po kilometru, koja je uglavnom 37 dinara. Za svaku vožnju dobijete i fiskalni račun.
– Postoji četiri do pet kompanija za taksi prevoz koje su se odlučile za nižu cenu, jer je tako i porez jeftiniji. Dnevno plaćam firmi oko 25 evra iznajmljivanje automobila, a snosim i troškove goriva. Da bih zaradio 25 evra moram da radim i po 14 sati dnevno – požalio se taksista Suću Danut.
Kako kaže, sistem je uređen više od desetak godina.
– Kontrole policije, kao i komunalne policije su stalne. Taksisti koji radi bez dozvole oduzimaju v ozačku dozvolu i sledi mu zatvorska kazna. Kazne su jako velike jer se računa koliko bi taksista svojim nelegalnim radom mogao d azaradi za određen broj godina. Ako ne izdamo račun kazna je oduzimanje dokumenata, neko vreme ne možemo da radimo kao taksisti i država pokreće proces protiv vas, što nije dobro – kaže Danut.
0 komentari