Tako ponekad zavidim nekim devojkama na njihovij garderobi, izlascima svakog vikedna, ludom provodu.. Koje nemaju mnogo obaveza, slobodne da rade šta požele, ne pomažu roditeljima, sve ih čeka spremno, buđenje u 13h.. A posle se setim koliko se moji roditelji trude da mi obezbede što više mogu, da je i njima žao kada me bude u 6 ujutru da im pomažem, radimo od jutra do mraka.. Ali znam da poštujem ovo što imam, i zahvalna sam im mnogo.. Prosto ne mogu da sedim i lakiram nokte i spremam se za grad, kad se oni toliko muče. Prosto, ako radi jedan radimo SVI i tačka.
0 komentari