Jednog hladnog januara upoznao sam jednu djevojku. Upoznali smo se na autobuskoj stanici, svi oko nas su zurili negdje a ona i ja smo samo nepomicno stajali gledajuci jedno u drugo. Tog dana kupio
sam jednu sarenu plisanu igracku, dao sam svu ustedjevinu za nju al nije mi bilo zao. Drhtavi mrukama sam izvadio iz rusaka i dao igracku. Tada sam upoznao najljepsi osmjeh na svijetu. Od tad je vise nisam vidio, o njoj su prical isvakakve price, govoreci sve i svasta ali ja sam znao da nije tako. Cuo sam da su je mnogi ljudi u zadnje vrijeme povrjedili, ali znam da svaki put kada je neko povrjedi
ona postajala sve jaca. Nedavno je prekinula duzu vezu sa jednim momkom, bojim joj se javiti mislit ce nesto pogresno. Nece znati da joj samo pokusavam pomoci, mozda nekada ovo procita i pronade se u ovome, a mozda i ja nekad steknem hrabrosti pa joj sve kazem...
0 komentari