Kao i većina studenata, bio sam u dosta teškoj finansijskoj situaciji. Baba mi je uvek krišom davala novac da mi roditelji ne znaju jer posle mi oni ne bi slali. To nije bio neki veliki novac – max. 1000 din. Nakon studija sam se zaposlio u velikoj i stabilnoj kompaniji i za neki prvi posao imao solidnu
platu. Jednog dana mi legne plata (oko 70-80 hiljada dinara). Popodne dok sam se vraćao sa posla stigne mi SMS da mi je postnetom stigao neki novac. Ja odem u poštu i kaže mi šalteruša da mi je poslato 300 din. Ja u čudu, mislim neko me zeza. Proverim broj telefona, a ono babin stari broj – poslala mi 300 din jer verovatno nije imala više a zna da radim i zarađujem. Još me nije ni obavestila
da znam da ona šalje, nego je mislila tako samo da se obradijem, jer mi je sutradan bio rođendan. A ja znam da ona jedva ima da kupi da jede. Preplakao sam celo popodne.
0 komentari