Decko mi je u pola SE*A rekao da se NAGUZIM i zazmirim. Kontala sam da je to samo poza u kojoj nastavljamo,a kreten je ustao i jos uvijek mi je nesvatljivo da me je napenalio nogom i samo pobjebao iz stana. Obukao se brzinski i otisao. Vise nikada se vidjeli nismo.
Dosao sam do jednog filozofskog zakljucka. Ne postoji sudbina, nista nije odredeno, sve je igra matematike, slucajnosti. Npr. Mozda nam se ucini da je neko stvoren za neki sport, da mu je sudeno. To je deluzija, to je samo igra slucajnosti. Taj neko je uspio a 100 drugih nije. Taj jedan i ovih 100 su imali iste sanse. Razlika je sto je ovaj jedan stalno pokusavo i stalno padao. I svakim svojim pokusajem si je povecavao sansu (postotak) da uspije. Zato je uspio, a ne zato sto je “roden” za sport.
Sad mi je jasnije zasto ljudi govore da je trud najvazniji. Sve se postize trudom, pokusavanjem, povecavanjem svojih izgleda
0 komentari