Na svoj 30. rođendan sam saznao da sam usvojen. Moji staratelji koje sam 30 godina smatrao roditeljima su mi dali stan i rekli da je u redu ako više ne želim da ih vidim. Bio sam užasno ljut što su izabrali najgori tajming da mi to kažu, ali sada godinu dana posle kada su oboje bolesni nemam srca da im ne pomognem kada vidim da moja sestra, a njihova ćerka nema nameru da se bakće sa njima. Volim ih i previše, pružili su mi sve i veliki bi greh bio da ih sada ostavim na cedilu.
Nakon dvije i pol godine prekinemo. On odmah drugi dan se pohvata s drugom. Zatim saznam da je već i spavao s curom s kojom se družio dok smo mi još bili skupa. Kad me vidi u gradu prilazi mi i stalno je oko mene a to radi. Užasno mi se zgadio. Bili smo si sve, sve smo skupa prvi put prošli i sve
znamo jedno o drugome. Mislila sam da će biti lijep prekid da ćemo ostat dobri jer nas veže previše dobrih stvari.. Osjećam se kao gov*o.
0 komentari