Uhvati me neka tuga tako s vremena na vreme kad pogledam svoje društvo oko sebe i kad shvatim da su oni svi već uveliko proživeli svoje živote. Svi su imali neka društva, veze, išli na svakojaka
putovanja, žurke, ne znam ni ja šta sve ne. I onda pogledam sebe i shvatim da od svega toga ja nemam ništa. Gomila pročitanih knjiga i bezbroj sati provedenih u sobi sam sa sobom je sve čega ću se sećati iz svog adolescentskog perioda života. Tužno. U oktobru krećem na faks, drugi grad, drugi život i nadam se da ću bar tamo pronaći kakvo-takvo društvo.
0 komentari