Večeras sam video da ipak postoji poneki čovek kojem je ljudskost ipak ispred novca. Ulazim u pekaru oko 23 časa samo sa novčanicom od 1000 dinara. Uzimam kroasan i pružam pekaru novčanicu, na šta me on pita da li imam sitno jer neće imati da mi vrati. Odgovaram da nemam i
krećem praznih ruku, na šta on bukvalno diže ton govoreći: uzimaj taj kroasan, nećeš mi biti gladan jer ja nemam da ti vratim kusur. Svaka cast čoveku, stvarno mi je vratio već uveliko poljuljanu veru u ljude.
0 komentari