Roditelji me psihički zlostavljaju,svako komuniciranje s njima završi njihovim smijehom,a mojim suzama teško mi je jako.Iskreno cijelo djetinjstvo mi je prošlo u suzama,imam ožiljaka zbog
njih,nedaju mi da jedem jer sam punija,a kada dodem samo u kuhinju mi kažu šta je opet se jede,možeš ti nešto drugo jesti pogledaj se,ili tko ti je rekao da mozes to uzeti,ne možeš ti ništa.Sjedim,plačem kao obično al ovaj put je pretjerano,nemam prijatelja,osobe koje volim više od
ovog života bi me mjenjali za bilo što.Ne mogu ni psihički ni fizički više,bojim se za svoje odluke oko života,u kakvom sam stanju nebi se čudila da si nešto napravim.Znam da će komentari na ovo biti,šta bi si napravila ili jesi normalna.Ne,nisam više normalna propalila sam davno.
0 komentari